OtherWorld |
|
sre - 13.07.2011danasnji dan
Praznina struji kroz moje telo. Tanka linija izmedju zivota i smrti. Osecam da lebdim. Place mi se. Placi! Placi! Ne, ne mogu! Beskonacna barijera postoji u meni.
Smej se! Ne mogu. Zaledjen sam.
Odjednom pocinjem da letim. Gubim se. Padam. Skrhan sam. Prah. sre - 29.06.2011de twee spieghelsili dva ogledala....definitivno moje omiljeno mesto ovde..prvo, ime je prelepo..drugo, najlepse se smejem tamo...henk je strava..konobar u dva ogledala ..sa mojom nabilom mi je strava...pricamo gluposti sve vreme tamo na raznim jezicima...engleskom pre svega, posto moj francuski nije bas toliko dobar, ali i njega ubacim ponekad, malo ubacimo i po koju rec holandskog, pa spanskog, pa ja odvalim nesto na srpskom i tako....mnogo bi mi bio dosadan zivot ovde bez nabile, tj. mog brata nabile...lepo je znati da nabila postoji...i da dva ogledala postoje...sad je upravo prestala provala oblaka zajedno da munjama i gromovima...dasak ozona ulazi u sobu...pisem nekakav rad, tj. pisem ga vec drugi put...odlucili smo moj sef i ja spojimo par stvari, pa je sad malo tesko sabiti sve to u cetiri strane...i jedna vrlo vazna vest mi je dosla ovih dana..mozda se, ipak, skrasim u ovoj zemlji, ma koliko mi to sada nestvarno zvucalo...ne mislim o tome, samo radim onako kako mislim da treba da bude, tj. pratim svoj instikt, kao i uvek do sada...tako je nekako najcistije, cini mi se, prema samom sebi... ne znam zasto sam je pominjao veceras dok sam bio sa nabilom...leto me definitivno podseca na nju...da li ce se to ikada promeniti...setio sam se pljuska oko 15. avgusta pre pet godina...cudno je setiti se detalja tog dana...dosao sam autobusom iz arandjelovca...popeo se do pravnog....uhvatio 27A do nje...srecno pokisao stigao do njene gajbe...smejala se...imao sam neki ispad svoje smotanosti....i onda smo tako lezali...i smejali se, cekali da ta kisa stane....nekako iskonska sreca je za mene povezana sa tim trenucima...nikada nisam razmisljao o tome...samo bih pustio te neke misli da me vode...da, i kako je bilo super kad sam je cekao na uglu gepratove i kneza milosa da izadje s posla u cetiri...drzimo se za ruke i setamo kroz masu ljudi...i to mi je tako bilo super sa njom, iako bas nisam neki ljubitelj guzvi....cudno je sad kad dolaze svi ti trenuci ponovo u moje secanje...i super mi je sto to mogu da kazem nabili....mogucnost komunikacije je tako mocna...pitam se ponekad da li bih mogao da uzmem zavet cutanja...cisto teorijski, da li bi to bilo moguce u mom slucaju, jer nekad imam dane kad bukvalno ne progovorim ni sa kim ni rec, sem kad odem da kupim da jedem mozda...ostanem ceo dan u stanu...radim nesto, rucam, veceram, slusam muziku, pogledam mozda neki film, procitam neku knjizicu uvece..najcesce samo pustim muziku i pustim da me vode misli....kao neki problem koji bih hteo da resim..pa onda mislim da li to ima smisla, da nije neko to vec radio, da li je moguce usopte poceti resavati taj problem i tako, dok ne stavim stvari na papir...onda je vec sve lakse...a nekad ne razmisljam o fizici, tj ne zelim da razmisljam..nekad ne razmisljam ni o cemu...pustim muziku da me vodi svojim predelima koji me onda opet odvedu u neke moje predele i tako u krug....kao da je neko tu pa pricamo... volim da trazim srecu u naizgled malim stvarima... pon - 23.05.2011samocasamoca kao stanje...zivim je,,,danima,,,nedeljama...godinama...par trenutaka ovde-onde kad nisam bio sam...par trenutaka u odnosu na ceo zivot...no, tako je moralo da bude....moram da nastavim...to je jace od mene....opste fraze, summa summarum... samo zelim da budem srecan. nikada necu prestati da sumnjam u sebe. da li je moguce biti srecan i sumnjati u sebe?...mislim da jeste i da je to jedino tako i moguce...lepota protivrecnosti...naizgled.... fizika ce uvek biti sa mnom, iako u poslednje vreme cesto hvatam sebe u razmisljanju o tome sta bih radio da se ne bavim fizikom. i ne znam. stvarno, ne znam.predavao bih u nekoj skoli, mozda, fiziku, mozda, ili matis, hemiju, otkud znam, ili bih mozda radio kao barmen negde. i gde bih ziveo, stvarno nemam pojma. sada sam ovde. zemlja o kojoj manje-vise nisam imao pojma dok mi moja mentorka nije rekla da ce da se seli tamo, pa kao idem i ja sa njom u paketu i to. i meni je to bilo okej, i tako zavrsih u holandiji. u ovom trenutku, ne razmisljam ni o jednoj drugoj zemlji, sto se zivota tice. mozda me za deset godina uhvati neko ludilo, pa mi se bude selilo negde drugde, otkud znam. ali za sada sam ovde...samo da naucim jos jezik. je l' ste culi za Kurta Gedela?...ako ne, u najkracem, covek koji je pokazao nekompletnost matematickih sistema zasnovanih na ARITMETICI prirodnih brojeva...GENIJE, u pravom i najcistijem smislu te vrlo cesto nakaradno koriscene reci..no, necu sad o matematici, fizici, vec o ljubavi njegovog zivota...dakle, citiracu wiki.... 'he would only eat food his wife, Adele, prepared for him. Late in 1977, Adele was hospitalized for six months and could no longer prepare Gödel's food. In her absence, he refused to eat, eventually starving to death.[17] He weighed 65 pounds (approximately 30 kg) when he died. His death certificate reported that he died of "malnutrition and inanition caused by personality disturbance" in Princeton Hospital on January 14, 1978.' pesma koja me je roknula po ko zna koji put, ovog puta proteklog vikenda... Passover-Joy Division This is a crisis I knew had to come sub - 02.04.2011instantinstant ljudi....instant ljubavi....instant umetnost...instant nauka...nastaviti niz u ovom instant IQ testu.... sub - 12.03.2011floridakonacno imam net na gajbi ovde...evo me ovde vec nedelju i malo vise dana...tallahassee, florida...prija mi toplota...nije prevruce, taman onako prijatno...cak je malo i prohladno nocu..sad vidim koliko mi raspolozenje zavisi od vremena...fenomenalno je raditi ovde...nekako bolje mislim ovde...brze...prija mi oskar kao saradnik...strasno pametan covek....duboko razume fiziku..a i kapiramo se nas dvojica sjajno, cini mi se...eto, kad sam dosao krenuli smo od nule, a sad smo manje na polovini rada na tom problemu... osim toga, ne idem bas skoro nigde....radim kao manijak...a drugi razlog je sto ne znam da vozim kola, sto je bas veliki hendikep ovde...imam biciklu, tako da makar za klopu nemam da brinem, ali nista od izlazaka u grad i tih stvari, mada nije da sam nesto entuzijastican po tom pitanju nesto sada...ovde na gajbi uglavnom citam, slusam mjuzu, kuliram...citam njujorker...prija mi magazin..neki magazin posle dugo vremena na koji sam cak pomislio da se pretplatim...citao sam neki tekst o tome sta sve moze da se iznajmi, onda tekst o mestascu u blizini njujorka koje je tako bilo fino, idilicno, dok se doselio u njega vlasnik foks njuza sa zenom i kupio lokalne novine...onda sinoc sam gledao dokumetarac o ribi i svemu oko nje u japanu...Fish! A Japanese Obsession...toplo preporucujem!...strasno je ovo sto se danas dogodilo tamo...mnogo mi je zao divnih ljudi i nadam se da ce se brzo stvari tamo vratiti u normalne tokove...nisam mogao da verujem danas kada sam otvorio vesti, a sinoc sam bas gledao ovaj dokumentarac, i tako mi je prijao...i razmisljao sam kako bih voleo da odem tamo, sto cu, naravno, i uciniti, verovatno sledece godine...april i maj su najbolji za odlazak tamo...vreme je onako blago, a istovremeno je i cherry blossom festival krajem aprila-pocetkom maja, ako se ne varam...uz to, nadam se da i denis i rijoko tada budu isli, pa da imam lokalne vodice... eto, nadam se da cu sutra malo i da izadjem do grada uvece...mislim, bio sam jednom sa oskarom i okej je, klasika, nista specijalno....video sam par okej mesta, pa cu sutra da cekiram, jer imam ovde jos nedelju dana samo...sledece nedelje idem u dalas na konferenciju, pa nazad u dragu holandiju... čet - 24.02.2011kompaktna mnogostrukost ovog jutradanas u apoteci vidim strasno lepu zenu...nemica...sezdesetsesto godiste...cekam da dodjem na red da uzmem jebeni paracetamol, a nju nesto zajebavaju za recept...smeska se...slatko podize obrve...kao svadja se sa apotekarkom...okrece se prema meni..sleze ramenima...ja uzvracam smeskom pracenim sleganjem ramena..bas mi je taj odlazak u apoteku ulepsao jutro...i da, podsetio da ima neceg neodoljivog u starijim zenama...nesto u licu...kosi..stavu...ne znam sta tacno, ali definitivno nesto meni tako suptilno...bjork ima slicnu frizuru ovde, btw..samo sto je nemica bila, naravno, plava:)...joga mi je omiljena stvar bjork, tako da je to razlog vise da je ovde podelim sa vama...you don't have to speak, i feel emotional landscapes... masaza klekovacom je tako dobra za temperaturu...evu braun sam slusao citavog jutra, dok sam cekao da me drugar pozove da ga pokupim...posle sam ga odveo do hotela, pa otisao u apoteku...kompaktna mnogostrukost ovog jutra... sre - 23.02.2011rastvaranjekako se proslo vreme rastvara u buducem?...kako ce dogadjaji od pre par godina izgledati za deceniju?...sada ih dozivljavam kao nestvarne...kao da sam bio u jednom filmu i svojevoljno izasao iz njega...dao ostavku na ulogu...pobegao... danas sam pozeleo da nestanem...ta misao me je tako oslobodila....imao sam osecaj kao da lebdim...zasto povezujem lebdenje i slobodu?......i da, nestajem...svakog dana nestajem...utonem u svoj svet i odem...nema me...nista ne postoji, sem tog nekog drugog sveta u mojoj glavi....i tako je lepo...zaboraviti spoljni svet...da li je ovo uticaj samoce?...nekako sada osecam da cu biti sam do kraja...prisetio sam se bazicnog osecaja iz detinjstva koji sam imao kada bih poredjao sahovske figure, napravio golove od kaseta, a kliker mi je sluzio kao lopta za fudbalsku utakmicu dva tima-crnog i belog...mogao sam satima da se tako igram sam sa sobom...i lepo mi je bilo...jedan deo mene bi dao sve od sebe za belu, a drugi za crnu ekipu...i uvek bi mi prosla misao o samoci i njenoj vecnosti...tako mi sad deluje cudno da sam delio krevet sa nekom osobom, da smo delili dane zajedno, ziveli zajedno...sve to deluje tako nestvarno....ne verujem da ce se to ikada ponoviti...tuzan sam zbog toga, ali je tako...mozda me je samo trenutno uhvatila melanholijica...ne znam...jednostavno duboko u meni je taj neki osecaj...slusao sam portishead opet...neku izvedbu pesme glory box iz 1994. godine...setio se da sam otprilike u to vreme dobio dijabetes....tu pesmu dozivljavam kao saundtrek moje bolesti ponekad...a nekad roads preuzme tu ulogu...a danas sam bas za ruckom pominjao kako sam dobio dijabetes....kakav je to cudno-jednog dana si zdrav i prav, drugog postanes svestan da ces da nosis nesto sa sobom do kraja...makar sam tako ja doziveo taj dan kada sam shvatio zbog cega to moje cudno stanje.... smejem se tome sto sam jos uvek ziv...svakog dana...ponekad se setim koliko je malo falilo pa da fizicki nestanem pre cetrnaest godina...i koliko bi bilo glupo da se to tada desilo...koliko bih propustio..
pon - 07.02.2011besdanas sam se bas bas bas iznervirao...jbt, ne volim kad ljudi misle da sam idiot...odvratan osecaj...ne volim kada mi proradi bes..ali proci ce.....sljakao sam danas celog dana...pobegao u neku drugu realnost..pretvorio sam bes u 2-loop integrale...mnogo je lepsi tako...korisniji svakako...makar u mom mikrosvetu...plus sam pricao o tom racunu sa svojim drugom Bitanom i to me je bas jako iskuliralo..hteo sam da idem da se isplivam, ali nisam mogao da vozim bajs zbog ovog vetra koji neprestano duva...a i posle sam video da su mi neke budale iskrivile guvernalu ili kako se vec zove prednji deo bicikla kojim se upravlja... bes je prosao...zivot ide dalje...nova nedelja me ceka....esben and the witch svira u subotu...nadam se da pocnem pisanje tog jebenog rada sledece nedelje...da zavrsim ove 2-loop integrale za sledeci rad...posle picim na floridu...pa za bgd u aprilu, sto me veooooomaaaa raduje...i tako...zivot se nastavlja... a i bes se prilicno smirio, tako da cu mirno da spavam...i verovacu vise svojoj intuiciji, definitivno...i pocecu lakse da prestajem da se druzim sa ljudima... ned - 06.02.2011danasnji sopingcetiri ploce...dva EP-a i dva albuma... Pale Saints-Flesh Balloon..na kome su hunted, porpoise, kinky love i hair shoes... Primal Scream na kome su loaded, i'm losing more than i'll ever have i rambling rose (live in nyc)... Husker Du-Water Circus My Bloody Valentine-This is your bloody valentine srecan sam je najmanje sto mogu da kazem...a kada sam video ove ploce danas, samo mi se javio sjaj u ocima...neopisiv osecaj...i eto sad sedim ovde u LL 6 i slusam ih...uzivam...meni je ovo sasvim dovoljno...inspirativno je...mbv upravo ide....presao sam danas na gauloise...plavi...svidja mi se da kazem goluaz...tako senzualno zvuci... za kraj MBV-the last supper čet - 03.02.2011 |
O meniMoj Blog Nedavno napisanoArhiva
|
